Wednesday, May 1, 2019

VEČERNJI LIST
VASKRŠNJI INTERVJU


Saturday, February 16, 2019

Wednesday, January 9, 2019



УНИВЕРЗАЛНОСТ ВИНКОВАЧКЕ БОЖИЋНЕ ПОРУКЕ ПРОТЕ АЗАПА
Вечерњи лист - 9 Јануар 2019
Колумниста : ДАРКО ПАВИЧИЋ

Када би се бирала најбоља божићна порука, онда би једна сигурно могла ући у најужи избор. Није изречена ни у једној велебној цркви или катедрали, нити пред мноштвом вјерника, ни у великом граду, чак није ни католичка у земљи с већинским католичким становништвом. Због тога, можда, и има значајан одјек. Ради се о божићној поруци винковачког пароха протојереја Предрага Азапа, у којој се за “православни Божић” тј. Божић који је управо прослављен по јулијанском календару запитао – волимо ли ми Славонију стварно или само ријечима? “Вјерник кршћанин љубав према домовини мора показивати дјелима, а не само ријечима”, вели прото Азап, додајући и да “волимо домовину тако што ћемо радити за њу, тако што ћемо је јачати бројношћу”. “Волимо домовину тако што ћемо оживјети наша села, вратити људе на опустошене њиве и ливаде. Бог нас учи да се међусобно поштујемо и волимо, каже нам да смо браћа и сестре. Замислите, браћо, да сви страну на страну добра без обзира да ли се ‘крстимо’ западним или источним обредом и братски збијемо редове и да се окупимо око добра. Да сватко од нас оно што му је задаћа уради на најбољи начин, сумње нема, Бог Свевишњи би нас помогао. И ову нашу Славонију и ову нашу државу Хрватску у којој живимо”, поручио је прота Азап, додајући како је крајње вријеме да у “друштву почнемо афирмирати вриједности као што су марљивост, рад, повјерење и поштење”. Ријечи су то које су могле бити изговорене с било којега краја Хрватске прошлих дана, за било чијег Божића, без обзира на двотједну календарску разлику. Штовише, оне су на тренутак и поништиле све разлике, од обредних и догматских, вјерских и националних, јер с универзалног кршћанског гледишта проговарају о ономе што је заједничко свима у конкретном животу, без обзира којој цркви или вјери припадали. Дакако, посебну тежину имају јер су изговорене из уста једног свећеника Српске православне цркве, којему је очито стало до напретка домовине у којој живи и на будућност не гледа уско из властите перспективе. И не продаје јефтино социјалистичко братство и јединство, нити актуалну политичко-трговачку демагогију партикуларних политичких интереса. Божићна порука из Винковаца ослања се на универзалност Божића с једне стране, а с друге је у конкретном животу нашла упориште за превладавање међусобних разлика. Односно, управо из тужне перспективе Славоније проговара аутентичним апелом за спашавање тога лијепога и богатог дијела Хрватске. Зато је тако треба и прихватити, тј. не сврстати је у стандардне и навикнуте обрасце и укалупити је у неке уске оквире, који Божићу нису иманентни. Јер, Божић је много шири и од различитих календара и обичаја којима се обиљежава. Доказ за то је управо ова порука из Винковаца, која је могла бити прочитана с било које овогодишње божићне проповједаонице у Хрватској.

Tuesday, January 8, 2019

БОЖИЋ У ВИНКОВЦИМА
фото: Горан Панић, 06. јануар 2019.







Sunday, December 30, 2018

Владика Херувим у Винковцима



Архијерејска Литургија на Материце у Винковцима

У недељу  30. децембра 2018, када наша Света Црква прославља празник Материце и сећа се Светих Праотаца, Епископ осечкопољски и барањски Херувим началствовао је Светом Литургијом у храму Свете Тројице у Винковцима. 

Данас у Винковцима има око педесетак православних домова у којима већином живи по један православни верник. Нажалост, Винковце, али и целу Хрватску, напуштају њени становници, како Срби, тако и Хрвати, у потрази за бољим животом. Срби се окупљају око своје Цркве и њено присуство их крепи и оснажује да на овим просторима превазиђу све тешкоће и искушења. 

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Предраг Азап, старешина храма у Винковцима; протонамесник Немања Клајић, парох мирковачки, и ђакон Бранимир Михајловић из Маркушице, док су за певницом појали теолози и богослови.  
Богослужењу су, поред Срба Винковчана, присуствовали и верници из Вуковара, Пачетина, као и
  гђа Људмила Остојић, заменик конзула Републике Србије у Вуковару.

У својој архпастирској беседи Преосвећени Владика је, између осталог, казао: „Народ смо Божји и треба да примимо Истину како би она била део нашег живота. Оци наше Цркве су испосничким животом и својим примером поручивали да се у својим срцима и душама треба образовати, не на овоземаљски начин, него на небески начин примајући Христа у себе како би Он био део нашег бића. 
Када наше биће буде обожено, бићемо на путу Небеског царства, на путу богооткривених истина које су се испуниле у Оваплоћењу Господа нашега Исуса Христа, што је Тајна над тајнама, како кажу Свети оци наше Цркве...“
У току је живописање храма (започето у јануару 2017. г.) у руском барокном стилу, по угледу на руски храм Христове просуте Крви у Москви.  Живописац је иконограф Теодор Кесић, који је иначе живописао 14 храмова Епархије зворничко-тузланске. Завршетак живописа предвиђен је у пролеће 2019. године. 

У дому свештеника проте Азапа припремљена је трпеза љубави Овом приликом је захвалио Преосвећеном владици Херувиму на посети (другој по реду) и на бескрајној подршци овој малој српској заједници у Винковцима.

У спомен на данашњи дан прота Азап је епископу Херувиму поклонио на дар књигу „Знаменити Срби винковачког краја“ од Душана Сп. Војводића, док је иконограф Кесић уручио уметнички рад са осликаним херувимом, анђеоским бићем које прославља Бога.






Friday, December 28, 2018


BOŽIĆNO OBRAĆANJE

 svim Hrišćanima Slavonskim i cijeloga Srema»

Draga braćo i sestre, poštovani narode Božji!




Kad upitamo naše ljude svi ce reći da su vjernici!.
Malo je ljudi koji ne vjeruju. Sve nas pitaj jesmo li vjernici, svi ćemo da odgovorimo potvrdno. Ali nam braćo fali spremnosti da vjeru živimo.
Vjeru treba da imamo najpre u srcu, da je izgovaramo a najbitnije je da tu našu vjeru pokazujemo dobrim djelima.  Bog od nas zahtjeva i traži da vjerujemo i dobra djela činimo. Da  svugdje gdje to moguće da dobro djelo uradimo.
Samo u nas, samo na ovim našim prostorima, postoji misao i  ubjeđenje koje je pretočenu u izreku «Bolje je Džaba ležat,  nego džaba radit».  Zaista se treba zabrinuti se takvim stavom naših ljudi. Da to vjernik hrišćanin može pomisliti!!, a kamoli da s takvim ubjeđenjem da može živjeti, to je neshvatljivo. Samo onaj koji potpuno zanimaruje Sveto Pismo i Božje zapovjedi može tako govoriti.
Bog će svako dobro djelo čovekovo,ma koliko je to djelo nagraditi, a svaki će grijeh biti sankcionisan. Nerad i ljenost su grijeh.
Pa se onda pitamo: Zašto nam nije bolje?. Zar nevidimo da nas Bog obasipa raznim darovima
A mi nismo zahvalni, Zato mi nikako da iskoračimo u bolje.
Čovjek je obavezan zahvaljivati Bogu. To je nije samo riječ. Istinska zahvalnost je djelo.
Potrebno je da nastojimo gdje god je to moguće. Dobro djelo uraditi.
Ispravno se korisiti blagodatima koje nam je Gospod dao.
Naša je zemlja bogata prirodnim resursima. Livade, šume, njive, kroz njih protiču potoci i rijeke imamo pitku vodu za razliku od drugih zemalja, koristimo li to?
Ili smo to zapustili, može biti uništili.
Zatim zdravlje nam je Bog podario, to nismo svjesni kolika je to blagodat. Mi postanemo svjesni uglavnom kasno, kad se razbolimo.
Bog nas podstiče da iskoristimo zdravlje prije bolesti.
 Zato draga braćo i sestre, Da bi nam bilo bolje, moramo mjenjati sebe! U našoj zemlji, društvu, mnogo je toga nesređenog, nedefinisanog, nedovršenog
I kad mi izražavamo nezadovoljstvo s tim stanjem, s onim što je naša realnost.
- Mi kažemo, bit će bolje. A bolje nikako da dođe.
Čovjek se neprekidno nada da će biti bolje, to je poruka i ovogodišnjeg Božića.  Nada svakog čovjeka je nada u dug život. Čovjeka od svih drugih stvorenja čini nada, «nada zadnja umire, nastala je izreka. Čovjekova nada je protest, protiv ravnodušnosti prema grijehu.
Ako želite promjeniti svoje stanje, morate promjeniti svoje djelovanje.
Što reci sinu i djeci našoj da ostanu ovdje? Kad je odstranjena nada iz njihovih srca.
 Ne odlaze naši ljudi u Nemačku, Švedsku, Irsku zato što je ovde u Hrvatskoj siromaštvo, nego odlaze zbog nepravde, jer naši mladi nemaju jednaku šansu za život.
Naša nada mora biti borba i akcija. Vjernikova nada je protest protiv onoga što nam se to neomogućava danas, to je protest protiv nepravednosti. To je borba za ono da svi imaju jednake šanse.
Svima je nama želja i Božićna molitva u srcima našim: Da se naša djeca radjaju u našim gradovima i selima, a ne da se rađaju u dalekim hladnim metropolama.

Našoj Domovini trebaju ljudi, mnoge sobe kuće koja se Hrvatska zove su prazne. Jer ih nema ko nastaniti, desteljećima u našoj zemlji više ljudi umire nego što se radja. Teško, rijetko ili nikako ne odlučuju se mladi u našim selima da se žene i brak sklapaju.
Sve se redje moze čuti plač i graja djece.
Prava je prilika je na Božić da se upitamo: ?
Volimo li mi Slavoniju stvarno, ili samo riječima?
Vjernik krišćanin ljubav prema domovini mora djelima da pokazuje a ne samo riječima.
- Volimo domovinu tako što ćemo raditi za nju, tako što čemo je jačati brojnošču.
Volimo domovinu,tako što ćemo oživjeti naša sela, vratiti ljude na opustušene njive i livade.
Gospod Svedržitelj nas uči da se međusobno poštujemo i volimo, kaže nam da smo braća i sestre.
Zamislite braćo da se svi na stranu dobra svrstamo bez obzira dali se «krstimo» zapadnim ili istočnim obredom, i bratski zbijemo redove i oko dobra svi da se okupimo.
Da svako od nas ono što mu je zadaća uradi na najbolji način, sumnje nema, Bog Svevišnji bi nas pomogao, i ovo našu Slavoniju i našu državu Hrvatsku u kojoj živimo.
Krajnje je vreme da u društvu počnemo afirmisati vrijednosti kao što su marljivost, rad, povjerenje i poštenje . Ljubav prema domu i zavičaju, prema njivi, prema đedovini, da se jača, da se ljudi osposobe, i da Domovinu ponosnom učine.
Zato braćo o sestre i ovga Božiča apelujemo: Medjusobno se pomažite u tome je vaša čast i dostojanstvo.
Jer  čovjek kaže želi bolje a laže!. Želi bolje a ogovara i zavađa!. Želi bolje a radi samo za svoj lični interes. Postao je gramziv i sebičan. Samo čovjek ima potrebu da gomila imetak. Samo čovjek gradi ono sto mu netreba. Na tom putu pohlepe čovek greši. Ljudi prisvajaju tudje na nedozvoljen način,kradu,  u korupciju gaze.
Bog nas pita: Znate li vi šta je jedino sigurno? Sigurno je ono samo što je kod Boga, to što je kod vas, nije sigurno! Kod vas odnosno kod nas ništa nije sigurno.
Bog nam je poslao svog jedinorodnog Sina Gospoda Isusa Hrista kojeg slavimo, on je jedino sigurno i važno ljudskim srcima.
I na kraju, neka nam novorodjeni Isus uvjek donosi toplinu u srce, naročito na Božić, jer on voli sve i sada kao i uvek, grešnike i pravednike, sve od istoka do zapada, i od sjevera do juga.
U nadi da ćemo se promijeniti uz Božju pomoć , da se okanimo greha, da se očistimo od svega što nas sprečava na putu borbe za dobro.
Ako to učinimo Bog će nam pomoći ako se promjenimo i sigurnije ćemo tada gledati u Budućnost.

Novorođeni Hriste, neka nam Božić bude predivan i pun nježnosti, topline... A kao putnici na ovoj zemlji potražimo načine kako učiniti drugima dane predivnima, kako drugima pokazati nježnost i kako drugima iskazati toplinu – tražeći Novorođenog Isusa u drugima...

Neka nam novorođeni Spasitelj bude na pomoć kao i svi njegovi sveti ugodnici Božiji, sveti rano kršćanski sveštenomučenik Evsevije zaštitnik Cibale grada i naših Vinkovaca.
Želimo svima vjernicima, hrišćanima pravoslavnima i svim ljudima Božji blagoslov i srećne Božićne i novogodišnje praznike.


Mir Božji – HRISTOS SE RODI!

Prota Predrag Azap, paroh vinkovački
U Vinkovcima, Na pravoslavni Božić ,
Po julijanskome kalendaru 2018 .godine