УНИВЕРЗАЛНОСТ ВИНКОВАЧКЕ БОЖИЋНЕ ПОРУКЕ ПРОТЕ АЗАПА
Вечерњи лист - 9 Јануар 2019
Колумниста : ДАРКО ПАВИЧИЋ
Када би се бирала најбоља божићна порука, онда би једна сигурно могла ући у најужи избор. Није изречена ни у једној велебној цркви или катедрали, нити пред мноштвом вјерника, ни у великом граду, чак није ни католичка у земљи с већинским католичким становништвом. Због тога, можда, и има значајан одјек. Ради се о божићној поруци винковачког пароха протојереја Предрага Азапа, у којој се за “православни Божић” тј. Божић који је управо прослављен по јулијанском календару запитао – волимо ли ми Славонију стварно или само ријечима? “Вјерник кршћанин љубав према домовини мора показивати дјелима, а не само ријечима”, вели прото Азап, додајући и да “волимо домовину тако што ћемо радити за њу, тако што ћемо је јачати бројношћу”. “Волимо домовину тако што ћемо оживјети наша села, вратити људе на опустошене њиве и ливаде. Бог нас учи да се међусобно поштујемо и волимо, каже нам да смо браћа и сестре. Замислите, браћо, да сви страну на страну добра без обзира да ли се ‘крстимо’ западним или источним обредом и братски збијемо редове и да се окупимо око добра. Да сватко од нас оно што му је задаћа уради на најбољи начин, сумње нема, Бог Свевишњи би нас помогао. И ову нашу Славонију и ову нашу државу Хрватску у којој живимо”, поручио је прота Азап, додајући како је крајње вријеме да у “друштву почнемо афирмирати вриједности као што су марљивост, рад, повјерење и поштење”. Ријечи су то које су могле бити изговорене с било којега краја Хрватске прошлих дана, за било чијег Божића, без обзира на двотједну календарску разлику. Штовише, оне су на тренутак и поништиле све разлике, од обредних и догматских, вјерских и националних, јер с универзалног кршћанског гледишта проговарају о ономе што је заједничко свима у конкретном животу, без обзира којој цркви или вјери припадали. Дакако, посебну тежину имају јер су изговорене из уста једног свећеника Српске православне цркве, којему је очито стало до напретка домовине у којој живи и на будућност не гледа уско из властите перспективе. И не продаје јефтино социјалистичко братство и јединство, нити актуалну политичко-трговачку демагогију партикуларних политичких интереса. Божићна порука из Винковаца ослања се на универзалност Божића с једне стране, а с друге је у конкретном животу нашла упориште за превладавање међусобних разлика. Односно, управо из тужне перспективе Славоније проговара аутентичним апелом за спашавање тога лијепога и богатог дијела Хрватске. Зато је тако треба и прихватити, тј. не сврстати је у стандардне и навикнуте обрасце и укалупити је у неке уске оквире, који Божићу нису иманентни. Јер, Божић је много шири и од различитих календара и обичаја којима се обиљежава. Доказ за то је управо ова порука из Винковаца, која је могла бити прочитана с било које овогодишње божићне проповједаонице у Хрватској.
